Новембар је посвећен особама које имају дијабетес, пре свега младима који имају Тип 1. Како је плава боја симбол особа са дијабетесом, тако се овај месец назива и ПЛАВИ НОВЕМБАР. 14. новембар је Светски дан борбе против дијабетеса, тако да се највећи број активности одвија управо око тог датума. Удружење „DiabetNo1“ окупља особе из читаве Републике Српске које имају неки тип дијабетеса и највећи број дешавања је био у организацији тог удружења.

12. новембра је у Дому омладине организовано дружење са темом „Причајмо о дијабетесу“. Чланови удружења су писали радове на тему дијабетеса, а најмлађи чланови су цртали и од њихових радова је направљен велики пано. Учешће у том дружењу узела је и ученица наше школе, Катарина Марјановић, са радом „Дијабетес и ја“. Циљ овог окупљања је био упознавање, дружење и жеља да чланови друштва осете да нису сами.

У Бањој Луци је 13.11.2022. године обележен Светски дан борбе против дијабетеса у организацији удружења оболелих од дијабетеса „DijabetNo1“ под слоганом „Живот са мање боли“ којим се жели пружити подршка свим оболелим од дијабетеса, а поготово деци и омладини оболелим од дијабетеса Тип 1. Програм обележавања био је веома богат. Централни део обележавања била је улична трка – Бањалучка зимска петица, која се организује под мотом „ШЕТАЈМО И ТРЧИМО ЗА ЖИВОТ СА МАЊЕ БОЛИ“. Партнер у организацији ове манифестације је Спортска бањалучка тркачка лига. Било је више дисциплина: 200 метара и 500 метара за децу, 200 метара за особе са инвалидитетом, Fun Run 500 метара и 5 километара. Трке су биле хуманитарног карактера, уплате по вољи учесника треба да обезбеде средства за куповину новогодишњих пакетића за децу и особе са инвалидитетом, као и децу из социјално угрожених породица на подручју града Бања Лука. Организовано је мерење нивоа шећера у крви, едукација о правилној исхрани и подела апарата за мерење шећера.

У трци на 5000 метара учествовали су Јован Цвијановић, Никола Цвијановић и Катарина Марјановић, наши суграђани који имају дијабетес Тип 1. Подршку су им пружили њихови другари из школе предвођени професором Златком Ивановићем и чланови Атлетског клуба „Прњавор“ на челу са тренером Жељком Петровићем.

У вечерњим часовима у тржном центру Делта одржана је пројекција филма Ride for life. Филм говори о људима који су оболели од дијабетеса Тип 1, а баве се професионалним спортом, бициклизмом. Без имало улепшавања приказан је живот са дијабетесом, хипогликемијом, недоумице, страхови, борба са непознатим и самим собом. Филм показује да нема одустајања, да не постоје препреке када је живот у питању и када човек одлучи да нешто жели. Овај филм би требали да погледају и сви они који немају дијабетес, како би видели колико је њима живот једноставнији и да нема оправдања за одустајања на било ком пољу. За пројекцију филма се тражила карта више.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

И у нашој школи смо обележили 14. новембар. На часовима одељењске заједнице ученица Катарина Марјановић упознала је своје другове са дијабетесом, објаснила шта је дијабетес, који типови постоје, који су симптоми, како се лечи и како се живи са њим.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ДИЈАБЕТЕС И ЈА

Причати о дијабетесу, значи причати о мени . Искрено и не сећам се како је живети без дијабетеса. Од мојих осамнаест година, пуних једанаест имам дијабетес . Саживела сам се са њим. Постали смо партнери за цео живот! Била сам сувише мала , када сам добила дијабетес, да постављам питања себи и другима, зашто ја, због чега, па је ли морало баш мени, где сам погрешила? Сећам се јединог питања које сам мами у болници поставила; „ Може ли са ТИМ да се живи?“ Мамин одговор ми се урезао у памћење за цео живот: „Може, квалитетно и дуго. Све зависи од тебе!“

И тако је и било. Све сам узела у своје руке. Тих првих пар година била сам добар ученик, слушала сам докторе, родитеље, слушала своје тело и себе! Видела да може да се живи са ТИМ! Не само да се живи, него и да се ни по чему не разликујемо од својих вршњака. Како сам расла и сазревала све више сам упознавала свог ПРОТИВНИКА! Не могу рећи непријатеља, јер дијабетес је део мене, моје личности. У мени је пронашао достојног противника.

Упознала сам како делује, које су му мане. Не могу га победити, али могу бити увек корак испред. Научила сам када ће пасти, скочити и не дозвољавам му да ми ремети навике, да ми ремети живот.

Од нечега што је било ТО, израсло је  у нешто чиме желим да се бавим целог живота. Желим да га упознам  до најситнијих детаља и да свима, знањем и својим примером, покажем да се све може, уколико се жели.

Дијабетес ме је научио да су живот и здравље највеће вредности! Научио ме је да треба уживати у сваком дану, да смо ми господари свог живота и судбине. Научио ме је да треба увек упознати противника, никада не одустајати. Увек постоји начин! Научио ме је дисциплини, да се неке обавезе не могу и не смеју одлагати! Научио ме је да се борбом све може постићи! Научио ме је да самосажаљење  ничему не води!

Будимо сви Мерсо, прошлост је давно свршен чин: било , прошло , немамо утицај на њу . Па, зашто је анализирати и причати о њој. САДАШЊОСТ је оно што постоји и од ње је зависила и прошлост, а и будућност ће. Зато живимо данас, обликујмо је како ми желимо. Уз мало труда ДИЈАБЕТЕС нам више неће бити непријатељ, већ партнер са којим живимо. Уколико га тако доживимио, нећемо ни приметити да је са нама, само ће постати једна рутина. Уколико то не урадимо, биће веома опасан непријатељ. Избор је на нама.

Ја бирам  живот, здравље, будућност, смех, оптимизам! А ВИ?

 

Кaтарина Марјановић

Прњавор