„16 дана активизма против родно заснованог насиља“ међународна је кампања коју је 1991. године покренуо Центар за глобално лидерство жена (Women's Global Leadership) у Сједињеним Америчким Државама у циљу подршке женама које су преживјеле или управо преживљавају насиље.
Као и претходних година, ЈУ Гимназија Прњавор се придружила овој кампањи чији почетак и крај обиљежавају датуми који указују да насиље према женама представља кршење људских права - 25. новембар је проглашен Међународним даном борбе против насиља над женама, док је 10. децембар Међународни дан људских права.
Педагог наше Школе Весна Игњатић и ученице другог разреда Јована Марић и Тара Ђураш присуствовале су и узеле активно учешће на округлом столу, који су Одбор једнаких могућности и ЈУ Центар за социјални рад Прњавор организовали у петак, 8. децембра 2023. године, поводом ове глобалне кампање.
Током дискусију истакнуто је да su најчешћи облици насиља физичко, психичко, сексуално, док је у посљедње вријеме у порасту сајбер насиље (слање експлицитних слика, уцјењивање путем интернета...). Насиље се манифестује кроз галаму, свађу, истјеривање из куће. Најчешће жртве насиља су жене и дјеца, лица са инвалидитетом, ријетко и мушкарци. Подаци говоре да до петнаесте године свака друга жена буде изложена насиљу. Истакнуто је да је на подручју града Прњавора до једанаестог мјесеца ове године поднесено 28 пријава насиља над женама, што је за 40% посто више него у истом периоду прошле године, до када је поднесено 20 пријава насиља над женама. У 37 случајева су и дјеца до четрнаесте године била жртве или свједоци насиља. 16 починилаца је лишено слободе. Такође је истакнуто да се у Прњавору одмах реагује на пријаву везану за било који облик насиља.
Током састанка учесници су изнијели став да је битно радити на превенцији насиља, што подразумијева сљедеће: охрабривање жртава да пријаве насиље, апеловање на досљедну примјену закона како би се насилници казнили, примјена новог закона који налаже да се умјесто измјештања жртве из куће измјести насилник, организовање састанака и предавања чији је циљ подизање свијести о насиљу у породици.
Осврнули су се и на већ спроведене активности: Центар за социјални рад је од септембра ове године одржао 16 састанака/предавања у школама (у просјеку сваке седмице у једној школи), током 2020/2021. године реализоване су едукативне радионице са женама ромске популације, организовани су тематски родитељски састанци са члановима Центра за социјални рад, полиције...
Педагогица наше Школе, Весна Игњатић, је истакла да је сарадња са Мултисекторским тимом (Центар за социјални рад, полиција и Центар за ментално здравље) од велике помоћи нашој Школи у превенцији насиља, али и у рјешавању других проблема. Осим тога, осврнула се и на активности које се спроводе у школи: сарадња са удружењима жена из Бање Луке и Дервенте, које своја знања преносе на часовима одјељењске заједнице у школама, реализација програма „Брига о дјеци“, наша Школа је учесник експерименталног порограма „Васпитна улога родитељства“.
Чланови психолошке секције под менторством професорице Дајане Башић на часовима одјељењске заједнице реализују радионице на тему „Партнерске везе“ у свим одјељењима. Циљ је пренијети ученицима јасну поруку да нема оправдања за насилно понашање, те да оно води губитку љубави, поштовања и блискости у вези.
Радионице воде ученице Тара Ђураш, Јована Марић, Марија Новаковић, Николина Ивановић, Лана Зец, Сара Живковић и Анђела Живковић.
Ученица четвртог разреда, Неда Стојчић, је разговарала са представницом Центра за социјални рад Дајаном Марић, дипломираним социјалним радником, о процедурама које слиједе након пријаве насиља, као и томе зашто се насиље дуго не пријављује.
Госпођа Марић је као најчешће разлоге непријављивања насиља навела страх, мишљење да треба остати у насилној заједници због дјеце. Истакла је да су жене жртве насиља често и одрастале у насилном окружењу те, нажалост, мисле да се то подразумијева. И кад на крају ипак дође до пријаве, то пријаве чешће комшије, јер се жртве плаше.
Након пријаве обавјештава се полиција, а жртва се упућује у Дом здравља гдје се сачињава повредна листа. Уколико се установи да постоји реална опасност ако би жртва остала у кући, препоручује се сигурна кућа, што жртве често одбију. У том случају се изриче хитна мјера заштите (забрана прилажења, забрана контактирања те удаљавање насилника из куће). Та мјера може остати на снази најдуже мјесец дана, током којих се ради на оснаживању жртве (што укључује и проналазак смјештаја и запослења ако је то потребно). Нажалост, жртве се по истеку тих мјесец дана ипак често враћају насилнику.
Уколико су жртве или свједоци насиља и дјеца, љима се пружа подршка психолога, по потреби и психијатра, а у крајњем случају дјеца могу бити измјештена у сигурну кућу и без мајке, ако она не жели.
Родно засновано насиље један је од најраспрострањенијих облика кршења људских права и нарушавања људског достојанства. То је појава са којом се суочавају све државе и која погађа милионе жена и овај проблем је цивилизацијски изазов сваког друштва. Његова специфичност у односу на остале облике насиља је та што се увијек појављује у зони приватности, најинтимнијој сфери живота, у којој би свако требао да се осјећа сигурним. Најфаталнији исход насиља над женама је фемицид - убиство жене од стране партнера.
" [2]=> string(12038) "
„16 дана активизма против родно заснованог насиља“ међународна је кампања коју је 1991. године покренуо Центар за глобално лидерство жена (Women's Global Leadership) у Сједињеним Америчким Државама у циљу подршке женама које су преживјеле или управо преживљавају насиље.
Као и претходних година, ЈУ Гимназија Прњавор се придружила овој кампањи чији почетак и крај обиљежавају датуми који указују да насиље према женама представља кршење људских права - 25. новембар је проглашен Међународним даном борбе против насиља над женама, док је 10. децембар Међународни дан људских права.
Педагог наше Школе Весна Игњатић и ученице другог разреда Јована Марић и Тара Ђураш присуствовале су и узеле активно учешће на округлом столу, који су Одбор једнаких могућности и ЈУ Центар за социјални рад Прњавор организовали у петак, 8. децембра 2023. године, поводом ове глобалне кампање.
Током дискусију истакнуто је да su најчешћи облици насиља физичко, психичко, сексуално, док је у посљедње вријеме у порасту сајбер насиље (слање експлицитних слика, уцјењивање путем интернета...). Насиље се манифестује кроз галаму, свађу, истјеривање из куће. Најчешће жртве насиља су жене и дјеца, лица са инвалидитетом, ријетко и мушкарци. Подаци говоре да до петнаесте године свака друга жена буде изложена насиљу. Истакнуто је да је на подручју града Прњавора до једанаестог мјесеца ове године поднесено 28 пријава насиља над женама, што је за 40% посто више него у истом периоду прошле године, до када је поднесено 20 пријава насиља над женама. У 37 случајева су и дјеца до четрнаесте године била жртве или свједоци насиља. 16 починилаца је лишено слободе. Такође је истакнуто да се у Прњавору одмах реагује на пријаву везану за било који облик насиља.
Током састанка учесници су изнијели став да је битно радити на превенцији насиља, што подразумијева сљедеће: охрабривање жртава да пријаве насиље, апеловање на досљедну примјену закона како би се насилници казнили, примјена новог закона који налаже да се умјесто измјештања жртве из куће измјести насилник, организовање састанака и предавања чији је циљ подизање свијести о насиљу у породици.
Осврнули су се и на већ спроведене активности: Центар за социјални рад је од септембра ове године одржао 16 састанака/предавања у школама (у просјеку сваке седмице у једној школи), током 2020/2021. године реализоване су едукативне радионице са женама ромске популације, организовани су тематски родитељски састанци са члановима Центра за социјални рад, полиције...
Педагогица наше Школе, Весна Игњатић, је истакла да је сарадња са Мултисекторским тимом (Центар за социјални рад, полиција и Центар за ментално здравље) од велике помоћи нашој Школи у превенцији насиља, али и у рјешавању других проблема. Осим тога, осврнула се и на активности које се спроводе у школи: сарадња са удружењима жена из Бање Луке и Дервенте, које своја знања преносе на часовима одјељењске заједнице у школама, реализација програма „Брига о дјеци“, наша Школа је учесник експерименталног порограма „Васпитна улога родитељства“.
Чланови психолошке секције под менторством професорице Дајане Башић на часовима одјељењске заједнице реализују радионице на тему „Партнерске везе“ у свим одјељењима. Циљ је пренијети ученицима јасну поруку да нема оправдања за насилно понашање, те да оно води губитку љубави, поштовања и блискости у вези.
Радионице воде ученице Тара Ђураш, Јована Марић, Марија Новаковић, Николина Ивановић, Лана Зец, Сара Живковић и Анђела Живковић.
Ученица четвртог разреда, Неда Стојчић, је разговарала са представницом Центра за социјални рад Дајаном Марић, дипломираним социјалним радником, о процедурама које слиједе након пријаве насиља, као и томе зашто се насиље дуго не пријављује.
Госпођа Марић је као најчешће разлоге непријављивања насиља навела страх, мишљење да треба остати у насилној заједници због дјеце. Истакла је да су жене жртве насиља често и одрастале у насилном окружењу те, нажалост, мисле да се то подразумијева. И кад на крају ипак дође до пријаве, то пријаве чешће комшије, јер се жртве плаше.
Након пријаве обавјештава се полиција, а жртва се упућује у Дом здравља гдје се сачињава повредна листа. Уколико се установи да постоји реална опасност ако би жртва остала у кући, препоручује се сигурна кућа, што жртве често одбију. У том случају се изриче хитна мјера заштите (забрана прилажења, забрана контактирања те удаљавање насилника из куће). Та мјера може остати на снази најдуже мјесец дана, током којих се ради на оснаживању жртве (што укључује и проналазак смјештаја и запослења ако је то потребно). Нажалост, жртве се по истеку тих мјесец дана ипак често враћају насилнику.
Уколико су жртве или свједоци насиља и дјеца, љима се пружа подршка психолога, по потреби и психијатра, а у крајњем случају дјеца могу бити измјештена у сигурну кућу и без мајке, ако она не жели.
Родно засновано насиље један је од најраспрострањенијих облика кршења људских права и нарушавања људског достојанства. То је појава са којом се суочавају све државе и која погађа милионе жена и овај проблем је цивилизацијски изазов сваког друштва. Његова специфичност у односу на остале облике насиља је та што се увијек појављује у зони приватности, најинтимнијој сфери живота, у којој би свако требао да се осјећа сигурним. Најфаталнији исход насиља над женама је фемицид - убиство жене од стране партнера.
" ["novosti_datum"]=> string(10) "2023-12-10" [3]=> string(10) "2023-12-10" ["novosti_autor"]=> string(5) "admin" [4]=> string(5) "admin" ["novosti_edited_datetime"]=> string(19) "2024-03-29 11:40:34" [5]=> string(19) "2024-03-29 11:40:34" ["novosti_edited_by"]=> string(5) "admin" [6]=> string(5) "admin" }
