Овај период године нам је увијек посебно емотиван јер се већ полако поздрављамо са нашим матурантима. Разговарамо с њима о плановима и бригама које их муче јер се ближи тренутак кад ће на велика врата ући у свијет одраслих. Неки су већ одлучили чиме желе да се баве, али има и оних који су још увијек мало неодлучни па им значе и савјет и подршка. Своје мишљење о изазовима који су пред њима су са нама подијелиле ученице Ивана Стојановић и Николина Самац.
ИВАНА: Стојимо на прагу будућности, гдје се свјетлости нових могућности преплићу са сјенкама прошлости. Стојимо на ивици нечег великог и непознатог, спремни да храбро корачамо према нашим сновима и циљевима. Завршетак средње школе означава крај једног поглавља и почетак другог, пуног изазова, могућности и самооткривања. То је преломни тренутак у животу сваког младог човјека. Након дугих година учења, пријатељстава и изазова, отварају се врата ка неизвјесној, али узбудљивој будућности. Преплављују нас сјећања на дане проведене у школским клупама, док се присјећамо смијеха, суза, пријатељстава и изазова које смо подијелили са другарима. Сваки час, сваки тест, сваки изазов био је прилика за раст и сазријевање. Неки од нас су већ утабали стазе своје каријере, док други још увијек траже свој пут. Без обзира на изабрани пут, важно је да имамо циљеве и амбиције за будућност. Постављање циљева помаже нам да останемо фокусирани и мотивисани, без обзира на изазове који нас очекују. Сваки корак који направимо носи са собом узбуђење и несигурност, али и могућност да обликујемо свој пут према ономе што сањамо и желимо постићи. Кроз изазове које нам будућност доноси, учимо о својим способностима, снази и издржљивости. Свака препрека постаје прилика за раст и напредак, док сваки успон и пад обликују наш карактер и идентитет. Без обзира на то које путеве изаберемо, важно је да идемо храбро напријед, спремни да се суочимо са свим непознаницама које нам будућност доноси. Будућност је платно које сами осликавамо нашим изборима и амбицијама.
НИКОЛИНА: Појам будућности колико је за човјека недодирљив и апстрактан, исто толико је близак и јасан. Та будућност... Од првог дашка ваздуха па све до задњег трзаја дише за вратом. Чује дјечији гласић. Пришуња се непримјетно, помало стидљиво. А онда постаје човјеков вјерни сапутник. Одраз у огледалу. Једина разлика је што тај одраз иде корак, два унапријед. За неке људе то је терет који се увлачи у кости и буди страх, збуњеност. Главу учини још тежом и помути разум. Неки напросто заобилазе нијемог сапутника. Не желе да га погледају у очи. Ћуте. Различити људи, различито и дишу. Свако исписује своје странице те, не баш тако драге књиге. Наизглед далека, а само педаљ вас дијели да чујете откуцаје срца и шапат неизбјежног.
Под окриљем данашњице, која нажалост носи ожиљке старих рана и обрисе новог доба, веома је тешко остати биће бистрог ума и чисте душе. Свакодневно смо преплављени бујицом информација гдје човјек непримјетно, али постепено силази са правог пута. Затим, ту је и бреме прошлости које је већ одавно нашло своје мјесто у тој набујалој ријеци неморала, гријехова и неправде. Технологија - “добро овог времена” доноси нам небројане промјене и могућности. Међутим, свако добро има своје границе. Када изађемо из тих оквира, оно постаје зло које се подругљиво смјешка под маском истине. Док се поставља знак једнакости између будућности и технологије, на другој обали бујице имамо заслијепљене масе робова. Збуњених, уплашених и немоћних да се отргну тој пошасти. И из тог свега назиру се непрестана питања попут оних “шта сада, куда отићи, шта је исправно?” и тако у недоглед.
Долазе неки нови људи. У пртљагу више не носе праведност, човјекољубље, топлину, лијепу ријеч. Тај пртљаг је одавно на станици заборављених. Смјена нових вриједности брише полако једног по једног човјека. Језик постепено умире, док његови говорници бауљају улицама тражећи свој идентитет. Књиге се остављају на оној истој станици, на коју с времена на вријеме налети неки путник и покупи је. Охолост, гордост и завист шетају улицама. Усмена и писана ријеч падају у заборав.
Остаци некадашњих љепота лутају, тражећи мјесто гдје ће се бар на тренутак скрасити. Нема за њих мјеста под тим велом црнине. Спустила се магла незнања и бестидности. Изопаченост људског ума достиже горње границе. Самоуништење помно прати сваки покрет, грешку. Стоји и чека пред вратима прави тренутак.
Да ли је могуће опстати и живјети снове у таквом свијету?
Нада увијек постоји. То је заправо једина гранчица за коју се човјек може ухватити у бујици овог живота. Чувати у њој своје снове док не добије снагу да тим истим сновима удахне живот. Једини излаз из тих ланаца јесте вратити се исконским врлинама и добру. Пут је дуг и трновит, али даје једине истинске и вриједне плодове. Све остало је преживљавање и стална потрага за нечим што ће бар на тренутак испунити душу малог, изгубљеног и јадног човјека. Ипак, он кроји своју срећу по властитим мјерама.
Можда и изникне цвијеће избављења за нека нова љета и затвори Пандорину кутију садашњости.
Новинарска секција
" [2]=> string(11159) "Овај период године нам је увијек посебно емотиван јер се већ полако поздрављамо са нашим матурантима. Разговарамо с њима о плановима и бригама које их муче јер се ближи тренутак кад ће на велика врата ући у свијет одраслих. Неки су већ одлучили чиме желе да се баве, али има и оних који су још увијек мало неодлучни па им значе и савјет и подршка. Своје мишљење о изазовима који су пред њима су са нама подијелиле ученице Ивана Стојановић и Николина Самац.
ИВАНА: Стојимо на прагу будућности, гдје се свјетлости нових могућности преплићу са сјенкама прошлости. Стојимо на ивици нечег великог и непознатог, спремни да храбро корачамо према нашим сновима и циљевима. Завршетак средње школе означава крај једног поглавља и почетак другог, пуног изазова, могућности и самооткривања. То је преломни тренутак у животу сваког младог човјека. Након дугих година учења, пријатељстава и изазова, отварају се врата ка неизвјесној, али узбудљивој будућности. Преплављују нас сјећања на дане проведене у школским клупама, док се присјећамо смијеха, суза, пријатељстава и изазова које смо подијелили са другарима. Сваки час, сваки тест, сваки изазов био је прилика за раст и сазријевање. Неки од нас су већ утабали стазе своје каријере, док други још увијек траже свој пут. Без обзира на изабрани пут, важно је да имамо циљеве и амбиције за будућност. Постављање циљева помаже нам да останемо фокусирани и мотивисани, без обзира на изазове који нас очекују. Сваки корак који направимо носи са собом узбуђење и несигурност, али и могућност да обликујемо свој пут према ономе што сањамо и желимо постићи. Кроз изазове које нам будућност доноси, учимо о својим способностима, снази и издржљивости. Свака препрека постаје прилика за раст и напредак, док сваки успон и пад обликују наш карактер и идентитет. Без обзира на то које путеве изаберемо, важно је да идемо храбро напријед, спремни да се суочимо са свим непознаницама које нам будућност доноси. Будућност је платно које сами осликавамо нашим изборима и амбицијама.
НИКОЛИНА: Појам будућности колико је за човјека недодирљив и апстрактан, исто толико је близак и јасан. Та будућност... Од првог дашка ваздуха па све до задњег трзаја дише за вратом. Чује дјечији гласић. Пришуња се непримјетно, помало стидљиво. А онда постаје човјеков вјерни сапутник. Одраз у огледалу. Једина разлика је што тај одраз иде корак, два унапријед. За неке људе то је терет који се увлачи у кости и буди страх, збуњеност. Главу учини још тежом и помути разум. Неки напросто заобилазе нијемог сапутника. Не желе да га погледају у очи. Ћуте. Различити људи, различито и дишу. Свако исписује своје странице те, не баш тако драге књиге. Наизглед далека, а само педаљ вас дијели да чујете откуцаје срца и шапат неизбјежног.
Под окриљем данашњице, која нажалост носи ожиљке старих рана и обрисе новог доба, веома је тешко остати биће бистрог ума и чисте душе. Свакодневно смо преплављени бујицом информација гдје човјек непримјетно, али постепено силази са правог пута. Затим, ту је и бреме прошлости које је већ одавно нашло своје мјесто у тој набујалој ријеци неморала, гријехова и неправде. Технологија - “добро овог времена” доноси нам небројане промјене и могућности. Међутим, свако добро има своје границе. Када изађемо из тих оквира, оно постаје зло које се подругљиво смјешка под маском истине. Док се поставља знак једнакости између будућности и технологије, на другој обали бујице имамо заслијепљене масе робова. Збуњених, уплашених и немоћних да се отргну тој пошасти. И из тог свега назиру се непрестана питања попут оних “шта сада, куда отићи, шта је исправно?” и тако у недоглед.
Долазе неки нови људи. У пртљагу више не носе праведност, човјекољубље, топлину, лијепу ријеч. Тај пртљаг је одавно на станици заборављених. Смјена нових вриједности брише полако једног по једног човјека. Језик постепено умире, док његови говорници бауљају улицама тражећи свој идентитет. Књиге се остављају на оној истој станици, на коју с времена на вријеме налети неки путник и покупи је. Охолост, гордост и завист шетају улицама. Усмена и писана ријеч падају у заборав.
Остаци некадашњих љепота лутају, тражећи мјесто гдје ће се бар на тренутак скрасити. Нема за њих мјеста под тим велом црнине. Спустила се магла незнања и бестидности. Изопаченост људског ума достиже горње границе. Самоуништење помно прати сваки покрет, грешку. Стоји и чека пред вратима прави тренутак.
Да ли је могуће опстати и живјети снове у таквом свијету?
Нада увијек постоји. То је заправо једина гранчица за коју се човјек може ухватити у бујици овог живота. Чувати у њој своје снове док не добије снагу да тим истим сновима удахне живот. Једини излаз из тих ланаца јесте вратити се исконским врлинама и добру. Пут је дуг и трновит, али даје једине истинске и вриједне плодове. Све остало је преживљавање и стална потрага за нечим што ће бар на тренутак испунити душу малог, изгубљеног и јадног човјека. Ипак, он кроји своју срећу по властитим мјерама.
Можда и изникне цвијеће избављења за нека нова љета и затвори Пандорину кутију садашњости.
Новинарска секција
" ["novosti_datum"]=> string(10) "2024-03-27" [3]=> string(10) "2024-03-27" ["novosti_autor"]=> string(5) "admin" [4]=> string(5) "admin" ["novosti_edited_datetime"]=> string(19) "2024-03-27 11:13:20" [5]=> string(19) "2024-03-27 11:13:20" ["novosti_edited_by"]=> string(5) "admin" [6]=> string(5) "admin" }