Поводом стотину седамдесете годишњице рођења српског научника и проналазача Михајла Пупина (1854 - 1935) у уторак, 9. априла 2024. године, на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци ученици наше школе реализовали су радионицу у оквиру пројекта „По рецепту књижевника”, који већ пуних шест година егзистира под окриљем поменуте високошколске образовне установе.
Учеснике радионице поздравили су и добродошлицу у Универзитетски град пожељели им проф. др Биљана Бабић, деканица Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, проф. др Кристина Пантелић Бабић, проректорица за међународну и међууниверзитетску сарадњу и проф. др Далибор Кесић, проректор за људске и материјалне ресурсе, а присуствовали су јој студенти Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, ученици ЈУ ОШ „Ђура Јакшић” из Бање Луке Јаков Дуњић, Лука Домић и Давид Каурин и ЈУ ОШ „Иво Андрић” из Бање Луке Филип Баровић и ученици свих одјељења првог разреда друштвено-језичког и рачунарско-информатичког, те ученици другог разреда општег смјера ЈУ Гимназије Прњавор.
О лику и дјелу, научним достигнућима и аутобиографији „Са пашњака до научењака” великана који је дао неизбрисив допринос науци и који је увијек с поносом истицао своје поријекло говориле су ученице првог и другог разреда наше школе: Сара Калаба, Ивана Сарић, Тара Ђураш, Јована Марић и Јована Пакушевски, уз техничку подршку ученика Јована Репића, који похађа први разред рачунарско-информатичког смјера. У припреми излагања учествовале су професорице Анђела Пејић и Душка Гачић.
Kако би у бијелом свијету наставио школовање, Михајло Пупин се у двадесетој години из Прага упутио у Америку. Тамо је стигао са само пет центи у џепу.
О свом животном путу и борби за опстанак овај научник казао је сљедеће:
„Када сам се прије четрдесет и осам година искрцао у Касл Гардену, имао сам у џепу свега пет центи. И да сам умјесто пет центи донео пет стотина долара, моја судбина у новој, мени потпуно непознатој земљи, не би била ништа друкчија. Млади досељеник, као што сам тада био ја, и не почиње ништа док не потроши сав новац који је понео са собом. Ја сам донео пет центи и одмах сам их потрошио на један комад пите од шљива, што је, у ствари, била, назови, пита. У њој је било мање шљива, а више коштица! А да сам донео и пет стотина долара, требало би ми само мало више времена да их утрошим, вероватно на сличне ствари, а борба за опстанак која ме је очекивала – остала би иста.”
Касније су у Војводини почели припремати ову посластицу, која носи Пупиново име.
Радионица је завршена уобичајено - дегустацијом управо Пупинове пите, која је припремљена према оригиналној рецептури, у мрсној и посној варијанти, те других делиција из родног краја Михајла Пупина.
Захваљујемо се руководству Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци и професору Александру Поповићу, на сарадњи која ће се, сигурни смо, наставити и у будућности!
Поводом стотину седамдесете годишњице рођења српског научника и проналазача Михајла Пупина (1854 - 1935) у уторак, 9. априла 2024. године, на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци ученици наше школе реализовали су радионицу у оквиру пројекта „По рецепту књижевника”, који већ пуних шест година егзистира под окриљем поменуте високошколске образовне установе.
Учеснике радионице поздравили су и добродошлицу у Универзитетски град пожељели им проф. др Биљана Бабић, деканица Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, проф. др Кристина Пантелић Бабић, проректорица за међународну и међууниверзитетску сарадњу и проф. др Далибор Кесић, проректор за људске и материјалне ресурсе, а присуствовали су јој студенти Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, ученици ЈУ ОШ „Ђура Јакшић” из Бање Луке Јаков Дуњић, Лука Домић и Давид Каурин и ЈУ ОШ „Иво Андрић” из Бање Луке Филип Баровић и ученици свих одјељења првог разреда друштвено-језичког и рачунарско-информатичког, те ученици другог разреда општег смјера ЈУ Гимназије Прњавор.
О лику и дјелу, научним достигнућима и аутобиографији „Са пашњака до научењака” великана који је дао неизбрисив допринос науци и који је увијек с поносом истицао своје поријекло говориле су ученице првог и другог разреда наше школе: Сара Калаба, Ивана Сарић, Тара Ђураш, Јована Марић и Јована Пакушевски, уз техничку подршку ученика Јована Репића, који похађа први разред рачунарско-информатичког смјера. У припреми излагања учествовале су професорице Анђела Пејић и Душка Гачић.
Kако би у бијелом свијету наставио школовање, Михајло Пупин се у двадесетој години из Прага упутио у Америку. Тамо је стигао са само пет центи у џепу.
О свом животном путу и борби за опстанак овај научник казао је сљедеће:
„Када сам се прије четрдесет и осам година искрцао у Касл Гардену, имао сам у џепу свега пет центи. И да сам умјесто пет центи донео пет стотина долара, моја судбина у новој, мени потпуно непознатој земљи, не би била ништа друкчија. Млади досељеник, као што сам тада био ја, и не почиње ништа док не потроши сав новац који је понео са собом. Ја сам донео пет центи и одмах сам их потрошио на један комад пите од шљива, што је, у ствари, била, назови, пита. У њој је било мање шљива, а више коштица! А да сам донео и пет стотина долара, требало би ми само мало више времена да их утрошим, вероватно на сличне ствари, а борба за опстанак која ме је очекивала – остала би иста.”
Касније су у Војводини почели припремати ову посластицу, која носи Пупиново име.
Радионица је завршена уобичајено - дегустацијом управо Пупинове пите, која је припремљена према оригиналној рецептури, у мрсној и посној варијанти, те других делиција из родног краја Михајла Пупина.
Захваљујемо се руководству Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци и професору Александру Поповићу, на сарадњи која ће се, сигурни смо, наставити и у будућности!
