Поводом обиљежавања Свјетског дана менталног здравља, педагогица школе Весна Игњатић одржала је радионицу “Први дан у школи“, која је намјењена ученицима првог разреда. Нови период живота који подразумијева ново окружење и неке нове услове рада и учења представља велики изазов и не треба да нас чуди што неки ученици осјећају да су изложени стресу више него досад.
Стрес је склоп емоционалних и тјелесних реакција до којих долази усљед суочавања са узнемирујућим догађајима у животу појединца. Резултати анкете која је спроведена међу ученицима показали су да ученици највећи стрес доживљавају када се ради о школскинм обавезама. Осјећај нелагоде ствара се при помисли на велику количину новообрађеног градива. Веома чест је и страх од лоше оцјене. Код великог броја младих забринутост се јавља и приликом објављивања садржаја на друштвене мреже и ишчекивања реакција вршњака на исти. Породични проблеми, губитак вољене особе па чак и пријатељски и емотивни односи утичу на погоршање менталног здравља.
Као реакције организма јављају се различита физичка, ментална и емоционална понашања. Нервозна особа претежно пуцкета прстима, теже дише, уврће косу. Као физичке реакције јављају се и главобоља, акне,те грчеви у стомаку. Појединац изложен стресу често испољава емоционалне реакције попут: анксиозности, депресије и губитка самоконтроле. Неријетко долази и до психосоматских поремећаја попут анорексије и булимије. Анорексична особа избјегава храну, док се булимична након преједања чисти повраћањем. На менталном плану долази и до појаве негативних мисли, самоосуђивања те преувеличавања ствари и отежаног доношења одлука.
Сваки појединац проналази различите начине којима се бори против стреса. Веома је важно направити добар избор и окренути се здравим стратегијама. Неки од квалитетних начина који утичу на отклањање стреса су: здрава исхрана, вријеме проведено са породицом и пријатељима, као и бављење спортом и рад на себи. Све већи број је младих који се у броби против стреса и животних проблема окрећу молитви. Нажалост, данас је све већи број младих који прибјегавају употреби алкохола, цигарета и дроге. Све то прати нездрава исхрана, те проблем са бијесом и агресијом.
У многим заједницама ови проблеми представљају табу теме. У нашој школи, овим темама се придаје велики значај, нарочито у оквиру психолошке секције. Чланови ове ваннаставне активности су под менторством професорице Слађане Марић обиљежили Свјетски Дан менталног здравља. Захваљујући њима, у холу школе, сви ученици, али и радници моћи ће погледати пано под називом “Како сачувати своје ментално здравље“ и тако пронаћи одговоре и на нека лична питања.
Поводом обиљежавања Свјетског дана менталног здравља, педагогица школе Весна Игњатић одржала је радионицу “Први дан у школи“, која је намјењена ученицима првог разреда. Нови период живота који подразумијева ново окружење и неке нове услове рада и учења представља велики изазов и не треба да нас чуди што неки ученици осјећају да су изложени стресу више него досад.
Стрес је склоп емоционалних и тјелесних реакција до којих долази усљед суочавања са узнемирујућим догађајима у животу појединца. Резултати анкете која је спроведена међу ученицима показали су да ученици највећи стрес доживљавају када се ради о школскинм обавезама. Осјећај нелагоде ствара се при помисли на велику количину новообрађеног градива. Веома чест је и страх од лоше оцјене. Код великог броја младих забринутост се јавља и приликом објављивања садржаја на друштвене мреже и ишчекивања реакција вршњака на исти. Породични проблеми, губитак вољене особе па чак и пријатељски и емотивни односи утичу на погоршање менталног здравља.
Као реакције организма јављају се различита физичка, ментална и емоционална понашања. Нервозна особа претежно пуцкета прстима, теже дише, уврће косу. Као физичке реакције јављају се и главобоља, акне,те грчеви у стомаку. Појединац изложен стресу често испољава емоционалне реакције попут: анксиозности, депресије и губитка самоконтроле. Неријетко долази и до психосоматских поремећаја попут анорексије и булимије. Анорексична особа избјегава храну, док се булимична након преједања чисти повраћањем. На менталном плану долази и до појаве негативних мисли, самоосуђивања те преувеличавања ствари и отежаног доношења одлука.
Сваки појединац проналази различите начине којима се бори против стреса. Веома је важно направити добар избор и окренути се здравим стратегијама. Неки од квалитетних начина који утичу на отклањање стреса су: здрава исхрана, вријеме проведено са породицом и пријатељима, као и бављење спортом и рад на себи. Све већи број је младих који се у броби против стреса и животних проблема окрећу молитви. Нажалост, данас је све већи број младих који прибјегавају употреби алкохола, цигарета и дроге. Све то прати нездрава исхрана, те проблем са бијесом и агресијом.
У многим заједницама ови проблеми представљају табу теме. У нашој школи, овим темама се придаје велики значај, нарочито у оквиру психолошке секције. Чланови ове ваннаставне активности су под менторством професорице Слађане Марић обиљежили Свјетски Дан менталног здравља. Захваљујући њима, у холу школе, сви ученици, али и радници моћи ће погледати пано под називом “Како сачувати своје ментално здравље“ и тако пронаћи одговоре и на нека лична питања.
