array(14) {
["novosti_id"]=>
int(318)
[0]=>
int(318)
["novosti_naslov"]=>
string(119) "КАМПАЊА "16 ДАНА АКТИВИЗМА У БОРБИ ПРОТИВ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА""
[1]=>
string(119) "КАМПАЊА "16 ДАНА АКТИВИЗМА У БОРБИ ПРОТИВ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА""
["novosti_text"]=>
string(8813) "
У оквиру међународне кампање „16 дана активизма у борби против родно заснованог насиља“ ученица наше Школе Сара Калаба, заједно са професорком Слађаном Марић, у оквиру психолошке секције, одржала је радионицу за ученике првог разреда на тему партнерских односа. Кампања се спроводи од 25. новембра, Међународног дана борбе против насиља над женама, до 10. децембра, Међународног дана људских права.
Ученицима су предочиле како треба да изгледа здрав партнерски однос, давале им примјере ситуација у којима се одређени парови налазе те са њима дискутовале о потенцијалним рјешењима проблема представљених ситуација.
Дискусија је довела до закључка да би неки од фундаменталних циљева сваког партнерског односа требало да буду отворена комуникација, постављање здравих граница, равноправност у уважавању потреба, независност и рјешавање конфликата.
Било је говора и о све присутнијем родно заснованом насиљу те се дошло до заједничког става да не постоји ситуација која би могла оправдати један једини шамар. Додано је да жртву насиља ни у ком случају не треба кривити јер то додатно отежава њену ситуацију.

Родно засновано насиље је, нажалост, као и све друге врсте насиља, у порасту. О овој теми је, између осталог, говорила директорка Центра за социјални рад у Прњавору Драгана Радуловић гостујући у јутарњем програму телевизије К3. По њеним ријечима, насиље је у експанзији због тога што се дјеца све мање уче отвореној комуникацији, постепеном постизању циљева и уклапању у одређене групе. Такође, не посвећује им се довољно времена те она бивају препуштена неадекватним моделима понашања која им се нуде на интернету или у околини. Истиче да је неопходно детектовати дисфункционалне породице и елиминисати или превенирати потенцијално насиље у њима јер, уколико дијете усвоји насиље као нормалан образац живљења, велики су изгледи да оно у будућности постане жртва насиља или насилник.
Радуловићева тврди да Центар за социјални рад, као и друге надлажне институције, посвећено раде на подизању свијести и превенцији насиља, али и даље постоји простор за побољшање и увођење нових програма и система заштите жртава од истог. Један од значајних фактора су, како каже, друштвене мреже, које популаризују насиље. Савјетује да младима примјером треба показати да не буду робови дигиталног свијета и научити их да адекватно користе вријеме које проводе користећи друштвене мреже.
Примјери показују да жртва врло често не може да се одвоји од насилне особе јер је од ње психички, економски или на неки други начин зависна.
О томе да рјешење за сличне проблеме постоји, говори предсједница удружења „Ромска дјевојка-Романи ћеј“, друга гошћа исте емисије Сњежана Мирковић. Она позива све жене ромске популације које су жртве насиља да се, путем друштвених мрежа или уживо, обрате њиховом удружењу, како би се пронашао начин да им се помогне.
Истиче да се удружење бави оспособљавањем жена за рад у фабрикама на одређеним машинама, привременим стамбеним збрињавањем, пружањем психичке подршке, те помагањем женама на разне друге начине.
Статистика је поражавајућа: сваког дана у БиХ се пријави 7 до 8 случајева породичног насиља. Међу угроженима најчешће су жене и дјеца, затим стара лица и лица са инвалидитетом. До петнаесте године свака друга жена бива изложена насиљу.
Физичко насиље је лако уочљиво, али оно у великом броју случајева бива пропраћено и психичким, сексуалним и економским насиљем.
Родно засновано насиље представља најтежи облик угрожавања нечијег достојанства. Њиме се нечији породични живот, који би требало да буде сигурно уточиште од свакодневних проблема, претвара у живот пун патње и мучења.
Законска обавеза свих нас је да, уколико примјеримо и најблажи вид насиља, исто пријавимо полицијској станици.
Важно је апеловати на све да ову своју дужност испуне ако буду у прилици те истаћи да се овом темом треба бавити кроз цијелу годину, а не само током 16 дана активизма ове кампање.

Текст: Матеј Радић, III-2
"
[2]=>
string(8813) "
У оквиру међународне кампање „16 дана активизма у борби против родно заснованог насиља“ ученица наше Школе Сара Калаба, заједно са професорком Слађаном Марић, у оквиру психолошке секције, одржала је радионицу за ученике првог разреда на тему партнерских односа. Кампања се спроводи од 25. новембра, Међународног дана борбе против насиља над женама, до 10. децембра, Међународног дана људских права.
Ученицима су предочиле како треба да изгледа здрав партнерски однос, давале им примјере ситуација у којима се одређени парови налазе те са њима дискутовале о потенцијалним рјешењима проблема представљених ситуација.
Дискусија је довела до закључка да би неки од фундаменталних циљева сваког партнерског односа требало да буду отворена комуникација, постављање здравих граница, равноправност у уважавању потреба, независност и рјешавање конфликата.
Било је говора и о све присутнијем родно заснованом насиљу те се дошло до заједничког става да не постоји ситуација која би могла оправдати један једини шамар. Додано је да жртву насиља ни у ком случају не треба кривити јер то додатно отежава њену ситуацију.

Родно засновано насиље је, нажалост, као и све друге врсте насиља, у порасту. О овој теми је, између осталог, говорила директорка Центра за социјални рад у Прњавору Драгана Радуловић гостујући у јутарњем програму телевизије К3. По њеним ријечима, насиље је у експанзији због тога што се дјеца све мање уче отвореној комуникацији, постепеном постизању циљева и уклапању у одређене групе. Такође, не посвећује им се довољно времена те она бивају препуштена неадекватним моделима понашања која им се нуде на интернету или у околини. Истиче да је неопходно детектовати дисфункционалне породице и елиминисати или превенирати потенцијално насиље у њима јер, уколико дијете усвоји насиље као нормалан образац живљења, велики су изгледи да оно у будућности постане жртва насиља или насилник.
Радуловићева тврди да Центар за социјални рад, као и друге надлажне институције, посвећено раде на подизању свијести и превенцији насиља, али и даље постоји простор за побољшање и увођење нових програма и система заштите жртава од истог. Један од значајних фактора су, како каже, друштвене мреже, које популаризују насиље. Савјетује да младима примјером треба показати да не буду робови дигиталног свијета и научити их да адекватно користе вријеме које проводе користећи друштвене мреже.
Примјери показују да жртва врло често не може да се одвоји од насилне особе јер је од ње психички, економски или на неки други начин зависна.
О томе да рјешење за сличне проблеме постоји, говори предсједница удружења „Ромска дјевојка-Романи ћеј“, друга гошћа исте емисије Сњежана Мирковић. Она позива све жене ромске популације које су жртве насиља да се, путем друштвених мрежа или уживо, обрате њиховом удружењу, како би се пронашао начин да им се помогне.
Истиче да се удружење бави оспособљавањем жена за рад у фабрикама на одређеним машинама, привременим стамбеним збрињавањем, пружањем психичке подршке, те помагањем женама на разне друге начине.
Статистика је поражавајућа: сваког дана у БиХ се пријави 7 до 8 случајева породичног насиља. Међу угроженима најчешће су жене и дјеца, затим стара лица и лица са инвалидитетом. До петнаесте године свака друга жена бива изложена насиљу.
Физичко насиље је лако уочљиво, али оно у великом броју случајева бива пропраћено и психичким, сексуалним и економским насиљем.
Родно засновано насиље представља најтежи облик угрожавања нечијег достојанства. Њиме се нечији породични живот, који би требало да буде сигурно уточиште од свакодневних проблема, претвара у живот пун патње и мучења.
Законска обавеза свих нас је да, уколико примјеримо и најблажи вид насиља, исто пријавимо полицијској станици.
Важно је апеловати на све да ову своју дужност испуне ако буду у прилици те истаћи да се овом темом треба бавити кроз цијелу годину, а не само током 16 дана активизма ове кампање.

Текст: Матеј Радић, III-2
"
["novosti_datum"]=>
string(10) "2024-12-09"
[3]=>
string(10) "2024-12-09"
["novosti_autor"]=>
string(5) "admin"
[4]=>
string(5) "admin"
["novosti_edited_datetime"]=>
NULL
[5]=>
NULL
["novosti_edited_by"]=>
NULL
[6]=>
NULL
}