array(14) { ["novosti_id"]=> int(333) [0]=> int(333) ["novosti_naslov"]=> string(51) "МЕЂУНАРОДНИ ДАН ОБРАЗОВАЊА " [1]=> string(51) "МЕЂУНАРОДНИ ДАН ОБРАЗОВАЊА " ["novosti_text"]=> string(40100) "

Међународни дан образовања  обиљежава се 24.1. и посвећен је јачању образовања. Генерална скупштина Уједињених нација 3.12.2018. године усвојила је резолуцију којом је проглашен овај датум. Овај дан се обиљежава у знак јачања улоге коју образовање има за успостављање глобалног мира, развоја и напретка. Овим датумом пружа се прилика за подизање свијести о важности квалитетног и праведног образовања за све, као и цјеложивотног учења.

Чињенице које можда нисте знали:

 Најстарији систем школовања појавио се у Кини и обликовао га је конфучијанизам.

 Обавезно образовање датира од 1842. године и увела га је Шведска.

Први универзитет у Европи основан је у Болоњи 1088. године.

 О важности образовања говорили су и грчки говорници:

 ,,Знање је врлина, а незнање је порок.“ Сократ

 ,,Коријен образовања је горак, али плод је сладак.“ Аристотел

 ,,Образовање је украшавање у срећи и уточиште у несрећи.“ Аристотел

Фински образовни систем је најбољи на свијету и симболизује га крилатица: ,,Прави побједници се не такмиче.“

Ученица IV разреда Невена Подунавац својом поезијом показује како изгледа срећан спој талента и образовања.

               Инспирисано радом Бранка Миљковића

                                             Пишем

                                         И речи лете

                                       Уместо да остају.

                        Оно узбуђење старо сада јењава

                                   Јер ја не пишем своје

                                           Него туђе.

                                           

                                               И пишем

                                    А сврха руци не служи.

                                 Пишем стих стар као ватра

                             Што запалио је хиљаде страница

                             У чијем ће пепелу нестати и моја.

 

                                        Одјекнуше ти стихови

                                             И халама двора

                                         И ходницима тамнице

                                             А не чуше их

                                                Ни краљ

                                                Ни Кербер

 

                                       Очи су ми прамајчине

                                   Душа ми је изван земаљска

                                      Нарав ми стихијска

                                          Тело земљано

                                    А речи, су ми мајмунске.

 

                                    Ум не би као птица више

                                        Да потоне небом

                                        И да рони дубље.

                                   Моје је било и прошло.

                                    Моје је било и биће.

                        Не у мени, већ кроз неко друго биће.

                                     Рађа се, а феникс је

                                     Жеља за нечим мојим

                                          Гори и расте

                                  Пламен, за нечим новим

                           Проклет да је! Страх од ватре!

                            У сваком свету у ком постојим.    

 

Инспирисано збирком „Тражим помиловање“ Десанке             Максимовић

                                      Како да се изјасним

                                      А да не буде мало

                                      Да ти захвалим

                                    Да ти руку пољубим

                                    За свако помиловање

                                         Од тебе дано

                                          У име сваког

                                        Живота лишеног

                                   И времена датог мало

 

                                  Да ти кренем од Себра

                                   На Сунцу изгорелог

                             Или да ти причам о љубави

                                         Забрањеној

                                      Души изгнаној

                                        О пламену

                                   Што га је запалила

                                      Твоја самилост

 

                                   О цвећу што цвета

                         Путем истканим твојом молбом

                                               О болу

                                              Зачетом

                           Због песме што писца нема

                         Од тебе тражим помиловање

                       За све што такве самилости нема

 

                                     За све што не зна

                                          Пут Себра

                                  Блатом царских копита

                                    Што не може да зна

                                    Зов птице без гнезда

                                       Тражим опрост

                                             За руку

                                         Што показује

                                       Зато јер не зна

                                          А поготово

                                       За ону што зна

 

                                          У овом стиху

                                             Бићу цар

                                          Да ти понудим

                                         Сунчев умио зрак

                                         И песме млека

                                       И разумевања дах

                                       Што си нероткињама

                                            Била колевка

 

                                        Нудим ти предах

                                         У стиховима дан

                                                Саткан

                                   Чист, као детињи сан

                                          Тражим те

                                   У руљи да ти га дам

                                           Да се осети

                        Да сада и ја тражим помиловање

                         Од тебе, што си помиловањем

                                          Дала ми длан

У склопу овог дана веома је важно споменути Доситеја Обрадовића. Он је био учитељ, педагог, просвјетитељ и први министар просвјете, један од најшколованијих Срба свога времена. Његов просвјетитељски рад заснован је на просвјећивању које је обухватало настојање да се помоћу књижевности подигне интелектуална, морална и естетска култура друштва у цјелини.

Нажалост данас у вријеме друштвеног и технолошког напретка постоје државе у којима су жене и даље дискриминисане и забрањено им је да се образују.

 

Текст: Лидија Симић, Владана Јаковљевић и Тања Пеулић II-1

 

" [2]=> string(40100) "

Међународни дан образовања  обиљежава се 24.1. и посвећен је јачању образовања. Генерална скупштина Уједињених нација 3.12.2018. године усвојила је резолуцију којом је проглашен овај датум. Овај дан се обиљежава у знак јачања улоге коју образовање има за успостављање глобалног мира, развоја и напретка. Овим датумом пружа се прилика за подизање свијести о важности квалитетног и праведног образовања за све, као и цјеложивотног учења.

Чињенице које можда нисте знали:

 Најстарији систем школовања појавио се у Кини и обликовао га је конфучијанизам.

 Обавезно образовање датира од 1842. године и увела га је Шведска.

Први универзитет у Европи основан је у Болоњи 1088. године.

 О важности образовања говорили су и грчки говорници:

 ,,Знање је врлина, а незнање је порок.“ Сократ

 ,,Коријен образовања је горак, али плод је сладак.“ Аристотел

 ,,Образовање је украшавање у срећи и уточиште у несрећи.“ Аристотел

Фински образовни систем је најбољи на свијету и симболизује га крилатица: ,,Прави побједници се не такмиче.“

Ученица IV разреда Невена Подунавац својом поезијом показује како изгледа срећан спој талента и образовања.

               Инспирисано радом Бранка Миљковића

                                             Пишем

                                         И речи лете

                                       Уместо да остају.

                        Оно узбуђење старо сада јењава

                                   Јер ја не пишем своје

                                           Него туђе.

                                           

                                               И пишем

                                    А сврха руци не служи.

                                 Пишем стих стар као ватра

                             Што запалио је хиљаде страница

                             У чијем ће пепелу нестати и моја.

 

                                        Одјекнуше ти стихови

                                             И халама двора

                                         И ходницима тамнице

                                             А не чуше их

                                                Ни краљ

                                                Ни Кербер

 

                                       Очи су ми прамајчине

                                   Душа ми је изван земаљска

                                      Нарав ми стихијска

                                          Тело земљано

                                    А речи, су ми мајмунске.

 

                                    Ум не би као птица више

                                        Да потоне небом

                                        И да рони дубље.

                                   Моје је било и прошло.

                                    Моје је било и биће.

                        Не у мени, већ кроз неко друго биће.

                                     Рађа се, а феникс је

                                     Жеља за нечим мојим

                                          Гори и расте

                                  Пламен, за нечим новим

                           Проклет да је! Страх од ватре!

                            У сваком свету у ком постојим.    

 

Инспирисано збирком „Тражим помиловање“ Десанке             Максимовић

                                      Како да се изјасним

                                      А да не буде мало

                                      Да ти захвалим

                                    Да ти руку пољубим

                                    За свако помиловање

                                         Од тебе дано

                                          У име сваког

                                        Живота лишеног

                                   И времена датог мало

 

                                  Да ти кренем од Себра

                                   На Сунцу изгорелог

                             Или да ти причам о љубави

                                         Забрањеној

                                      Души изгнаној

                                        О пламену

                                   Што га је запалила

                                      Твоја самилост

 

                                   О цвећу што цвета

                         Путем истканим твојом молбом

                                               О болу

                                              Зачетом

                           Због песме што писца нема

                         Од тебе тражим помиловање

                       За све што такве самилости нема

 

                                     За све што не зна

                                          Пут Себра

                                  Блатом царских копита

                                    Што не може да зна

                                    Зов птице без гнезда

                                       Тражим опрост

                                             За руку

                                         Што показује

                                       Зато јер не зна

                                          А поготово

                                       За ону што зна

 

                                          У овом стиху

                                             Бићу цар

                                          Да ти понудим

                                         Сунчев умио зрак

                                         И песме млека

                                       И разумевања дах

                                       Што си нероткињама

                                            Била колевка

 

                                        Нудим ти предах

                                         У стиховима дан

                                                Саткан

                                   Чист, као детињи сан

                                          Тражим те

                                   У руљи да ти га дам

                                           Да се осети

                        Да сада и ја тражим помиловање

                         Од тебе, што си помиловањем

                                          Дала ми длан

У склопу овог дана веома је важно споменути Доситеја Обрадовића. Он је био учитељ, педагог, просвјетитељ и први министар просвјете, један од најшколованијих Срба свога времена. Његов просвјетитељски рад заснован је на просвјећивању које је обухватало настојање да се помоћу књижевности подигне интелектуална, морална и естетска култура друштва у цјелини.

Нажалост данас у вријеме друштвеног и технолошког напретка постоје државе у којима су жене и даље дискриминисане и забрањено им је да се образују.

 

Текст: Лидија Симић, Владана Јаковљевић и Тања Пеулић II-1

 

" ["novosti_datum"]=> string(10) "2025-01-24" [3]=> string(10) "2025-01-24" ["novosti_autor"]=> string(5) "admin" [4]=> string(5) "admin" ["novosti_edited_datetime"]=> NULL [5]=> NULL ["novosti_edited_by"]=> NULL [6]=> NULL }
МЕЂУНАРОДНИ ДАН ОБРАЗОВАЊА
Loading...
НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ
НОВОСТИ

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ОБРАЗОВАЊА

Објављено: 24.01.2025.

Међународни дан образовања  обиљежава се 24.1. и посвећен је јачању образовања. Генерална скупштина Уједињених нација 3.12.2018. године усвојила је резолуцију којом је проглашен овај датум. Овај дан се обиљежава у знак јачања улоге коју образовање има за успостављање глобалног мира, развоја и напретка. Овим датумом пружа се прилика за подизање свијести о важности квалитетног и праведног образовања за све, као и цјеложивотног учења.

Чињенице које можда нисте знали:

 Најстарији систем школовања појавио се у Кини и обликовао га је конфучијанизам.

 Обавезно образовање датира од 1842. године и увела га је Шведска.

Први универзитет у Европи основан је у Болоњи 1088. године.

 О важности образовања говорили су и грчки говорници:

 ,,Знање је врлина, а незнање је порок.“ Сократ

 ,,Коријен образовања је горак, али плод је сладак.“ Аристотел

 ,,Образовање је украшавање у срећи и уточиште у несрећи.“ Аристотел

Фински образовни систем је најбољи на свијету и симболизује га крилатица: ,,Прави побједници се не такмиче.“

Ученица IV разреда Невена Подунавац својом поезијом показује како изгледа срећан спој талента и образовања.

               Инспирисано радом Бранка Миљковића

                                             Пишем

                                         И речи лете

                                       Уместо да остају.

                        Оно узбуђење старо сада јењава

                                   Јер ја не пишем своје

                                           Него туђе.

                                           

                                               И пишем

                                    А сврха руци не служи.

                                 Пишем стих стар као ватра

                             Што запалио је хиљаде страница

                             У чијем ће пепелу нестати и моја.

 

                                        Одјекнуше ти стихови

                                             И халама двора

                                         И ходницима тамнице

                                             А не чуше их

                                                Ни краљ

                                                Ни Кербер

 

                                       Очи су ми прамајчине

                                   Душа ми је изван земаљска

                                      Нарав ми стихијска

                                          Тело земљано

                                    А речи, су ми мајмунске.

 

                                    Ум не би као птица више

                                        Да потоне небом

                                        И да рони дубље.

                                   Моје је било и прошло.

                                    Моје је било и биће.

                        Не у мени, већ кроз неко друго биће.

                                     Рађа се, а феникс је

                                     Жеља за нечим мојим

                                          Гори и расте

                                  Пламен, за нечим новим

                           Проклет да је! Страх од ватре!

                            У сваком свету у ком постојим.    

 

Инспирисано збирком „Тражим помиловање“ Десанке             Максимовић

                                      Како да се изјасним

                                      А да не буде мало

                                      Да ти захвалим

                                    Да ти руку пољубим

                                    За свако помиловање

                                         Од тебе дано

                                          У име сваког

                                        Живота лишеног

                                   И времена датог мало

 

                                  Да ти кренем од Себра

                                   На Сунцу изгорелог

                             Или да ти причам о љубави

                                         Забрањеној

                                      Души изгнаној

                                        О пламену

                                   Што га је запалила

                                      Твоја самилост

 

                                   О цвећу што цвета

                         Путем истканим твојом молбом

                                               О болу

                                              Зачетом

                           Због песме што писца нема

                         Од тебе тражим помиловање

                       За све што такве самилости нема

 

                                     За све што не зна

                                          Пут Себра

                                  Блатом царских копита

                                    Што не може да зна

                                    Зов птице без гнезда

                                       Тражим опрост

                                             За руку

                                         Што показује

                                       Зато јер не зна

                                          А поготово

                                       За ону што зна

 

                                          У овом стиху

                                             Бићу цар

                                          Да ти понудим

                                         Сунчев умио зрак

                                         И песме млека

                                       И разумевања дах

                                       Што си нероткињама

                                            Била колевка

 

                                        Нудим ти предах

                                         У стиховима дан

                                                Саткан

                                   Чист, као детињи сан

                                          Тражим те

                                   У руљи да ти га дам

                                           Да се осети

                        Да сада и ја тражим помиловање

                         Од тебе, што си помиловањем

                                          Дала ми длан

У склопу овог дана веома је важно споменути Доситеја Обрадовића. Он је био учитељ, педагог, просвјетитељ и први министар просвјете, један од најшколованијих Срба свога времена. Његов просвјетитељски рад заснован је на просвјећивању које је обухватало настојање да се помоћу књижевности подигне интелектуална, морална и естетска култура друштва у цјелини.

Нажалост данас у вријеме друштвеног и технолошког напретка постоје државе у којима су жене и даље дискриминисане и забрањено им је да се образују.

 

Текст: Лидија Симић, Владана Јаковљевић и Тања Пеулић II-1